Psalms 69

1Pomozi mi, Bože, jer dođe voda do duše. 2Propadam u dubokom glibu, gdje nema dna; tonem vodi u dubine, i vali me zatrpavaju.

3Iznemogoh vičući, promuče mi grlo, pobijelješe mi oči pogledajući Boga. 4Onijeh koji mrze na me ni za što ima više nego kose na glavi mojoj; osiliše koji hoće da me pogube, lažljivi neprijatelji moji. Što nijesam otimao, valja da vratim.

5Bože! ti znaš je li u meni bezumlje, i krivice moje nijesu sakrivene od tebe. 6Nemoj da se postide u meni koji se uzdaju u tebe, Gospode, Gospode nad vojskama! Nemoj da se posrame u meni koji traže tebe, Bože Izrailjev!

7Jer tebe radi podnosim rug, i sramota popade lice moje. 8Tuđin postadoh braći svojoj, i neznan sinovima matere svoje. 9Jer revnost za kuću tvoju jede me i ruženja onijeh koji tebe ruže padaju na me.

10Plačem, postim se dušom svojom, i to mi se prima za zlo; 11Mjesto haljine oblačim vreću, i bivam im priča. 12O meni se razgovaraju sjedeći na vratima, pijući vinu pjevaju me.

13A ja se molim tebi, Gospode; vrijeme je da se smiluješ, Bože; po velikoj milosti svojoj usliši me, jer je istinito spasenje tvoje. 14Izvadi me iz gliba, da ne propadnem; da se izbavim od nenavidnika i iz duboke vode; 15Da me ne uzme voda na maticu, da me ne proždre pučina, i da ne sklopi jama nada mnom ždrijela svojega.

16Usliši me, Gospode, jer je blagost tvoja milosrdna, po velikoj dobroti svojoj pogledaj me. 17Nemoj odvratiti lica svojega od sluge svojega; jer me je tuga; pohitaj, usliši me.

18Približi se duši mojoj, izbavi je; nasuprot neprijateljima mojim izbavi me. 19Ti znaš pod kakvim sam rugom, stidom i sramotom; pred tobom su svi neprijatelji moji.

20Sramota satr srce moje, iznemogoh; čekam hoće li se kome sažaliti, ali nema nikoga; hoće li me ko potješiti, ali ne nalazim. 21Daju mi žuč da jedem, i u žeđi mojoj poje me octom.

22Trpeza njihova neka im bude mreža i zamka, to neka im bude plata. 23Neka im potamne oči njihove, da ne vide, i njihove bedre raslabi zasvagda.

24Izlij na njih jarost svoju, i plamen gnjeva tvojega neka ih obuzme! 25Stan njihov neka opusti, i u njihovijem šatorima neka ne bude nikoga da živi.

26Jer koga si ti porazio, oni gone, i umnožavaju jade onima koje si ti ranio. 27Meći na njih krivicu za krivicom, da ne dođu do pravde tvoje.

28Neka se izbrišu iz knjige živijeh, i s pravednicima nek ne budu zapisani. 29A ja sam ništ i bolan; pomoć tvoja, Bože, nek me zakloni.

30Slaviću ime Božije u pjesmi, veličaću ga u hvali. 31To je Bogu milije od vola, od teleta s rogovima i s papcima.

32Vidjeće ništi i radovaće se. Koji tražite Boga, oživjeće srce vaše. 33Jer Bog čuje uboge, i sužanja svojih ne ogluša se.

34Neka ga hvale nebesa i zemlja, mora i sve što se u njima miče! 35Jer će Bog spasti Sion, sazidaće gradove Judine; i ljudi će se ondje naseliti i naslijediće ga. I natražje će se sluga njegovijeh utvrditi u njemu i koji ljube ime njegovo nastavaće na njemu.

36